Плажа Капуташ

Вероватно ћете је видети пре него што стигнете и вероватно ћете се зачудити. Обални пут између Каша и Калкана се закривљује око кривине, и одједном се копно цепање испод вас отвара - дубока клисура која се спушта до малог клина бледог песка, а око тог песка, вода у нијанси тиркизне боје која изгледа прилагођено, засићено, искрено неправедно. Аутомобили успоравају. Путници посежу за телефонима. Капуташ се најављује одозго, попут тајне која се виче са балкона.

Силазак је део искуства. Дугачке бетонске степенице - скоро двеста степеника - вијугају од видиковца поред пута до плаже. Силазећи, гледате како вода мења боју са сваким летом, од тамноплаве из даљине до блиставо зелено-плаве изблиза. Пењући се, касније, по врућини, бројаћете сваки корак. Успорите темпо, застаните на скретањима и пустите да поглед извини ваше дисање.

Сама плажа је мала - неколико стотина корака од краја до краја - и та малост је кључна за њен шарм. Налази се стегнута између две високе кречњачке литице, тачно тамо где се клисура сусреће са морем. Иза песка, кањон Капуташ се враћа у планину, сув већи део године, његови зидови су глатко извајани поплавним водама које су се некада сливале са високог предела.

Па зашто је вода ове боје? Није трик, само физика. Морско дно је овде бледо - фини песак и мали бели каменчићи испрани из кречњачке клисуре. Сунчева светлост пролази кроз веома бистру воду, одбија се од тог светлог дна и враћа се плавозелена и блистава. Ефекат се мења током дана како се сунце креће, а најјачи је око поднева и раног поподнева, када светлост најдиректније пада у залив.

Под ногама ћете наћи песак помешан са ситним шљунком и каменчићима, довољно удобан за ходање, мало валовит на воденој линији. Дно се прилично брзо спушта, тако да у року од неколико корака пливате уместо да газите. Бистрина је изванредна. Отворите очи иза маске и можете посматрати промет риба како пролазе преко белог камења неколико метара дубље. У мирним данима осећате се као да плутате у осветљеном стаклу.

Ипак, поштујте расположење мора. Ово је отворени залив окренут ка пуном Медитерану, а у ветровитим данима таласи се котрљају са правим ударцем, брзо разбијајући се о стрму обалу. Породице са малом децом требало би да бирају мирна јутра. Када је море узбуркано, драму је боље уживати из пешкира, а заставе спасилаца - када су присутне у сезони - озбиљно говоре оно што кажу.

У јулу и августу плажа се брзо пуни, а до касног јутра песак може бити раме уз раме. Лежаљке и сунцобрани појављују се у сезони, заједно са малим кафићем-киоском изнад песка за хладна пића и једноставну храну. Овде нема града, нема шеталишта, нема хотела - само пут високо изнад и литице. Дођите рано или дођите пред вече, када светлост омекша и излетници се прореде.

Приметите мост када погледате горе. Обални аутопут прескаче ушће клисуре на једном бетонском распону, директно изнад улаза на плажу. Читав пут дуж ове деонице је достигнуће - изравнат и провучен дуж литица где је, колико се живо сећа, путовање између Каша и Калкана било лакше бродом него копном. Капуташ је био познат локалним рибарима много пре него што је постао познат међу било ким другим.

Бродови и даље долазе, а долазак морем је други најбољи начин да се упозна ова плажа. Туристички бродови и мали чартери из Каша и Калкана усидравају се код увале у јеку сезоне, омогућавајући купачима да се прскају. Дуж оближњих литица, посаде бродова указују на морску пећину познату као Плава пећина, где рефлектована светлост претвара унутрашњу воду у дубоко плаву боју. Услови одређују да ли је улазак могућ, па то третирајте као бонус, а не као обећање.

Ако гужва дозвољава, прошетајте мало у ушће клисуре иза плаже. Температура пада у хладу зидова, а шум таласа се смирује у пљусак. Погледајте горе - литице уоквирују траку неба, а ласте и голубови пресецају празнину. Потребна су два минута и већина посетилаца то никада не уради, што је управо аргумент да се то уради.

Капуташ не нуди рушевине за дешифровање и датуме за памћење - а после недеље ликијских гробница и амфитеатара, то би могла бити управо поента. Ово је место за тело, а не за свеску. Пливајте, осушите се на сунцу, купите хладно пиће, поново пливајте. Листа обавеза је комплетна. Та једноставност је разлог зашто мештани тако нежно бране ову увалицу и зашто они који је први пут посећују носе успомену на њене боје кући годинама.

Фотографи се свађају око најбољег сата овде. Са становишта са пута, касно јутро даје најпунију тиркизну боју, када сунце стоји довољно високо да осветли морско дно. Доле на песку, литице краду директно сунце раније него што бисте очекивали, а касније поподне већи део плаже почива у хладу - милост у августу, разматрање у мају. Вода најдуже задржава своју боју према отвореном мору. Ако желите класичну разгледницу одозго, свратите на видиковац пре него што се спустите. Минибусеви који саобраћају између Каша и Калкана стају близу степеница у сезони, тако да путници без аутомобила лако то обављају.

Пре него што се попнете степеницама, окрените се последњи пут на доњој степеници. Задржите целу сцену на тренутак - немогућу воду, бледи песак, литице, мали мост извезен преко неба. Стојиш у процепу који је планински поток вековима усецао да би стигао до мора. Направио је врата у литицама, а море их је испунило бојом.