Бодрумски замак

Галебови се свађају изнад главе, а јарболе ударају о јарболе дрвених јахти у луци испод. Со лебди у ваздуху. Изнад свега тога уздижу се зидови од сивог и зеленог камена, толико широки у основи да изгледају као да расту из саме стене. Ово је Бодрумски замак, који стоји на малом рту између два градска залива. Море са три стране, град са четврте. Пре историје, само осетите положај - ко год је држао ову стену, држао је обалу.

Градитељи су били Витезови Хоспиталер, војни ред европских крсташа са седиштем на острву Родос. Године 1402, централноазијски освајач Тимур уништио је њихову тврђаву у Смирни, уз обалу. Витезовима је било потребно ново упориште на анадолском копну, и неколико година касније, око 1406. године, почели су да граде овде. Посветили су замак Светом Петру и назвали га Петронијум. Многи научници верују да име града, Бодрум, одјекује ту стару реч.

Сада пажљиво погледајте зидине, јер крију скандал рециклаже. Међу грубим зеленкастим вулканским каменом налазе се блокови полираног белог мермера — квадратни, блистави и очигледно однекуд другде. Јесу. Витезови су вадили рушевине Маузолеја у Халикарнасу, једног од седам чуда античког света, који се срушио на краткој пешачкој удаљености од унутрашњости. Делови чуда су спаковани у ова утврђења. Њихово уочавање је једна од тихих игара замка.

Витезови су долазили из целе Европе и организовали су се по језичким групама. Свака група је преузела одговорност за део одбране, због чега куле носе национална имена: Енглеска кула, Француска кула, Немачка кула, Италијанска кула, Шпанска кула. На Енглеској кули потражите резбарени рељеф лава и грбове које су оставили његови градитељи. Замак је био заједнички европски пројекат, састављен кула по кула на анадолској стени.

Више од једног века, тврђава је служила као упориште и уточиште на непријатељској обали. Онда се политика променила једним ударцем. Године 1522, османски султан Сулејман је опсео и заузео Родос, седиште витезова. Према условима предаје, ред је напустио регион, а 1523. године овај замак је прешао у руке Османлија без борбе. Капела је постала џамија, а поред ње се издигао минарет. Вековима касније, замак је једно време чак служио и као затвор.

Оно што данас испуњава замак је чудније и боље од оружја - бродоломи. Од 1960-их, тврђава је дом Музеја подводне археологије, једног од најважнијих те врсте било где. Колекција је почела са предметима које су подигли локални рониоци за сунђере, који су стално проналазили древне терете на морском дну. Археолози су следили савете ронилаца, а Бодрум је постао светски центар за ископавање бродова који су потонули пре хиљада година. Хале унутра чувају њихове терете.

Звезда је бродоломина Улубурун. Године 1982, ронилац за сунђере је уочио необичне металне плоче на морском дну код рта близу Каша, дуж обале на истоку. Испоставило се да су то бакарне полуге са трговачког брода који је потонуо пре око 3.300 година - једна од најстаријих олупина икада ископаних. Њен терет подсећа на краљевску листу за куповину: бакар и калај, инготи обојеног стакла, ебановина, слонова кост, смола и златни скарабеј који носи име египатске краљице Нефертити.

У другој дворани налази се стаклена олупина са Серче Лимани, брода који је потонуо у једанаестом веку носећи тоне разбијеног стакла намењеног рециклажи. Од тих разбијених фрагмената, истраживачи су поново састављали посуде део по део, а витрине светлуцају зеленом и љубичастом бојом. Између две олупине, можете стајати унутар једног замка и обухватити више од две хиљаде година медитеранске трговине - краљеви бронзаног доба на једном крају, средњовековни трговци стаклом на другом.

Између изложбених дворана, замак се претвара у башту. Паунови шетају двориштима и терасама, потпуно неометени посетиоцима, а голубови шуштају у зидним нишама. Амфоре су наслагане у пирамиде испод дрвећа, а садња меша мирту, платан и медитеранске биљке. Витезови су градили за рат, али унутрашњост сада делује ближе осенченом парку са бедемима. Крећите се спорим путем између дворана и пустите да паунови задају темпо.

Попните се на бедеме за финале. Са зидина, Бодрум се распоређује око вас: беле коцкасте куће које се пењу уз брда, два залива која раздваја сам замак, дрвене гулете - традиционалне локалне једрилице - усидрене у редовима, и трајекти који вуку линије према грчком острву Кос на хоризонту. Витезови су посматрали исту воду тражећи непријатељска једра. Можете је посматрати због поподневног бродског саобраћаја, што је знатно опуштајуће.

Замак је рестауриран више пута, а последњи пут у дугом пројекту завршеном последњих година, па лутајте са радозналошћу - дворишта, цистерне, капела, куле, тамнице. Тамница испод Капије носи суморни натпис о правди из витешког доба, подсетник да ово никада није била декоративна грађевина. Носите пристојне ципеле. Степенице су истрошене, бедеми неравни, а најбољи углови замка захтевају кратак успон.

Пре него што кренете, пронађите место на зиду окренутом према мору и ставите руку на мермерни блок који је можда некада био хлад краљеве гробнице. Чудо, тврђава, џамија, затвор, музеј — овај рт је испробао пет каријера и сачувао сувенире из сваке. Доле, опрема и даље стрпљиво удара својим ритмом о јарболе. Галебови се и даље свађају. Море, које је потопило сваки брод у ходницима иза вас, светлуца као да се ничега од тога не сећа.