Древни град Троја

Прво ослушните ветар. Дува из Дарданелског мореуза, стабилан и посољен, савијајући суву траву између камења око вас. Цврчци шкрипе на врућини. Под ногама, стаза је збијена земља помешана са измрвљеном грнчаријом, фино самлевена више од једног века копања. Рушевине овде се не уздижу високо. Налазе се ниске, жућкасте и топле на сунцу, зидови наслагани један уз други. Не стојите на једном граду. Стојите на најмање девет њих, притиснутих заједно у једну хумку.

Археолози ову хумку називају Хисарлик. Испод ваших ногу, девет главних слојева насеља налазе се један на другом, од малог града са зидинама основаног око 3000. године пре нове ере до римског града који је трајао до касне антике. Сваки град се уздизао, напредовао и падао. Његове рушевине су сравните са земљом, а следећи град је изграђен на рушевинама. Током отприлике 4.000 година, хумка је расла навише, метар по метар. Нумерисани знакови око локалитета, од Троје Један до Троје Девет, говоре вам који слој гледате.

Троја је позната због једне поеме. Хомерова Илијада, написана на грчком око осмог века пре нове ере, описује десетогодишњи рат вођен око ове цитаделе. Вековима су многи научници тај рат третирали као чисти мит. Затим су багери овде пронашли праву тврђаву из бронзаног доба, са масивним зидинама, осматрачницама и слојевима паљења. Ниједан натпис никада није доказао да се Хомеров рат догодио. Али слојеви познати као Троја шест и Троја седам одговарају добу поеме и оба показују знаке насиља и пожара. Питање је и даље отворено, што је део привлачности овог места.

Човек који је први овде копао у великим размерама био је Хајнрих Шлиман, богати немачки бизнисмен опседнут Хомером. Започео је велика ископавања 1871. године, вођен Френком Калвертом, енглеским становником који је поседовао део хумке и дуго је сумњао шта се у њој налази. Шлиман је копао брзо и снажно. Његови радници су ископали огроман ров право кроз средину хумке, уништавајући слојеве које није препознао као важне. Тај велики ров се и данас може видети. Археолози од тада раде пажљивије.

Године 1873, Шлиман је пронашао благо златног накита, посуђа и оружја. Назвао га је Пријамово благо, по тројанском краљу из Илијаде, и прокријумчарио га из Османског царства. Погрешио је у вези имена. Злато је потицало из Троје Два, града више од хиљаду година старијег од било ког Хомеровог рата. Благо је касније прешло у Берлин, нестало 1945. године, а поново се појавило деценијама касније у Москви, где је велики део остао. Земљиште на којем је пронађено је део круга којим ходате.

Ходајте према источној страни локалитета и стићи ћете до зидова Троје Шест. То су најимпресивнији каменови у Троји. Нагнути су ка унутра под благим углом, тесани кречњак уклопљен у глатке површине, са основом велике осматрачнице која још увек стоји. У касном бронзаном добу ови зидови су били неколико метара виши, прекривени циглама од блата. Пређите погледом дуж вертикалних шавова који деле зид на делове. Градитељи су их можда користили за управљање штетом од земљотреса, сталне претње на овој обали.

А коњ? Дрвени коњ се никада не појављује у самој Илијади. Потиче из каснијих грчких песама и из Хомерове Одисеје, где се трик памти. Да ли је постојао прави коњ, нико не зна. Можда је то сећање на опсадну машину, брод или чисти изум. Модерни дрвени коњ стоји близу улаза у локалитет, изграђен за посетиоце, а деца се пењу унутра већину дана. Легенда или не, прича је пренела ово мало брдо на језике који се говоре широм света.

Близу средишта хумке, потражите широку камену рампу која се пење под благим углом. Водила је у цитаделу Троје Два, пре скоро 5.000 година, а Шлиман је пронашао своје благо у близини ње. Рампа је поплочана равним камењем и уредно обрађена. Кола и људи су улазили у тврђаву овим путем када су пирамиде у Египту још биле нове. То је једна од најстаријих ствари које можете видети у Троји и једна од најлакших за замислити у употреби.

Последњи градови на овој хумци били су грчки и римски. Звали су град Илион и третирали су га као место сећања. Антички писци кажу да је Александар Велики посетио град 334. године пре нове ере, поштовао оближњи Ахилов гроб и оставио жртве. Римски цареви су фаворизовали град јер је Рим пратио његово порекло до тројанског јунака Енеје. На јужној ивици локалитета можете седети у малом римском одеону, покривеном позоришту за музику, чија су закривљена камена седишта сачувана.

Троја се придружила УНЕСКО-вој листи светске баштине 1998. године. Двадесет година касније, 2018. године, отворен је Тројански музеј у селу Тевфикије, на краткој вожњи од места где стојите. Његова коцка боје рђе садржи хиљаде налаза из хумке, укључујући и неке делове враћене из музеја у иностранству. Ако вам је тешко да прочитате рушевине, музеј им даје лица, алате и гласове. Многи посетиоци кажу да локалитет има више смисла други пут, када предмети попуне празнине.

Пре него што кренете, зауставите се негде мирно и окрените се ка северозападу, према мореузу. Равница испод вас је некада била широк залив, који су реке полако замуљивале током хиљада година. Бродови су можда некада били усидрени тамо где сада трактори прелазе поља. Станите мирно и пустите да ветар ради оно што је одувек радио овде. Девет градова је то чуло пре вас. Каква год да је истина иза песме, људи су стално бирали ово брдо, изнова и изнова, а овог поподнева сте и ви.