Палата Топкапи

Шљунак шкрипи под ногама у првом дворишту, а температура пада. Стари платани задржавају светлост изнад главе у поломљеним комадима. Можете чути вране, удаљену сирену трајекта са Босфора и тихо мрмљање реда. Осећа се мирис влажне земље и покошене траве. Већина палата се најављује великим степеништем. Ова почиње парком. То је прва ствар коју треба разумети о Топкапију - уопште не функционише као европска палата.

Изградња је почела 1459. године, неколико година након што је Мехмед Други освојио град. Желео је седиште владе на месту где се спајају Златни рог, Босфор и Мраморно море. Султани су овде живели и владали отприлике четири века. Затим, 1850-их, двор се преселио у нову палату у Долмабахчеу на води. Топкапи је остављен, коришћен за церемоније и отворен као музеј 1924. године.

Уместо једног огромног блока, палата је ланац од четири дворишта, свако приватније од претходног. Између њих стоје капије које су некада филтрирале ко је могао да прође. Замислите то као низ филтера, а не као зграду. Слуге и подносиоци захтева су ишли само до одређене тачке. Званичници су ишли даље. Шачица људи је стигла до најдубљег приземља. Распоред је ближи сталном војном логору него замку, и то није случајно.

Друго двориште је било радно срце царства. Овде су се налазиле кухиње са једне стране и царска сала савета са друге. Кухиње су некада храниле хиљаде људи сваког дана и биле су им потребне сопствене димњаке, које још увек можете избројати дуж крова. Сада се у њима налази палатска колекција кинеског порцелана - једна од највећих било где, састављена делимично зато што су османски кувари ценили посуђе од селадона, верујући да ће променити боју ако се храна отрује.

Закорачите ка сали савета, где су се министри састајали да би управљали државом. Погледајте зид изнад седишта и пронађите мали прозор прекривен златном решетком. Султан је могао да седи иза њега, невидљив, и да слуша цео састанак. Нико у соби није знао да ли је он тамо било ког дана. Та једна решетка је обликовала начин на који су министри разговарали једни с другима генерацијама. То је један од најефикаснијих архитектонских комада у палати.

Капија среће води у треће двориште, а после ове тачке уобичајени послови су престајали. Одмах иза капије налази се сала за аудијенције, ниски павиљон где је султан примао амбасадоре. Изасланике су уводили за руке, држали са обе стране. Соба је мања него што посетиоци очекују. Моћ се овде изражавала ограничењима - колико близу сте смели да приђете, колико дуго сте смели да останете, да ли вам се уопште говорило.

Ризница се налази у овом дворишту и ту се формира већина редова. Колекција укључује бодеж са три велика смарагда у балчаку и веома велики дијамант окружен мањим камењем. Оба имају имена и легенде. Бодеж је направљен у осамнаестом веку као дипломатски поклон за персијског владара који је убијен пре него што је могао бити испоручен, па се вратио у палату и остао.

У близини се налазе собе које чувају реликвије повезане са пророком Мухамедом, донете у Истанбул после 1517. године, када је османски султан преузео контролу над светим градовима. Овде се чувају огртач, печат и други предмети. Од тада, рецитатор чита Куран наглас у овим собама, а пракса се наставља и данас са живим читачем. Фотографисање није дозвољено. Без обзира на ваша уверења, спустите глас док пролазите.

За харем је потребна посебна карта и вреди је купити. Реч једноставно значи приватни, забрањени део домаћинства. То су биле породичне просторије - султан, његова мајка, његове жене, његова деца и особље које их је служило. Растао је соба по соба током векова, па план лута. Ходници се изненада сужавају. Врата су ниска. Прелазите из поплочаних ходника у једноставне офарбане собе без упозорења, јер су различити султани градили по различитим укусима.

Најмоћнија особа у харему често није био султан. Његова мајка, валида султан, поседовала је сопствене станове и сопствене приходе. Неколико њих је водило државне послове током детињства младих султана. Седамнаести век се понекад описује као период када су жене овог домаћинства ефикасно владале. Обратите пажњу на разлику у величини између њених соба и соба свих осталих. Површина пода била је веома директна мера угледа.

Плочице у харему покривају широк распон датума. Неки панели су из Изника из шеснаестог века у свом најбољем издању, са јасним плавим и том чувеном црвеном нијансом. Други су касније замене или плочице донете из Европе. Двоструки киоск, који су користили престолонаследници, има неке од најлепших плафона у комплексу. Ти принчеви су често проводили године затворени овде, неспособни да оду, чекајући да сазнају да ли ће владати или бити смењени.

Завршите у четвртом дворишту, на тераси. Овде се налазе баштенски павиљони, које су изградили појединачни султани да обележе војне кампање, са куполама и капцима од интарзираног дрвета. Једна од њих је подигнута након војне кампање на истоку, а њени зидови су обложени плаво-белим плочицама од пода до плафона. На ивици терасе стоји мали позлаћени балдахин, који су султани користили за прекид поста током Рамазана. Са мермерне терасе се отвара цео пловни пут - бродови, трајекти, азијска обала иза. То је разлог зашто је палата постављена баш овде.

Седите на минут на зид терасе. Све иза вас је изграђено око контроле приступа - ко је могао да уђе, ко је могао да гледа, ко је могао да говори. Па ипак, султани су стално излазили на ову отворену ивицу да посматрају воду, као и сви остали. Поглед се није много променио. Бродови су другачији, обала је пунија, али светлост на Босфору ради оно што је увек радила. Посматрајте га неко време пре него што се вратите кроз капије.