Пергамски Акропољ

Висина је овде цела идеја. Стојите на гребену стотинама метара изнад равнице, а ветар вас стално гура, носећи прашину, тимијан и далеку буку града Бергаме испод. Мермерни стубови хватају светлост на врху иза вас. У свим правцима земља се спушта, поља, вода из резервоара, удаљена брда. Људи који су изградили овај град нису желели удобност на првом месту. Желели су да буду виђени одасвуд и да виде све.

Успон Пергамона чита се као авантуристичка прича. Након што је Александар Велики умро, његови генерали су се борили за царство, а један од њих је чувао огромну ризницу у овој тврђави на врху брда, поверавајући је официру по имену Филетер. Тихо је присвојио новац, основао династију, а његови наследници, Аталиди, претворили су гарнизон у једну од најсјајнијих престоница грчког света током трећег и другог века пре нове ере. Вајари, научници и инжењери су сви радили на овом брду истовремено.

Учење је било омиљено оружје династије. Аталиди су изградили библиотеку коју су антички писци рангирали на другом месту, одмах после Александријске. Плутарх, пишући вековима касније, тврдио је да се у њој налази 200.000 свитака, бројка коју треба схватити као древну гласину, а не као инвентар. Ривалство са Египтом изнедрило је чувену причу. Када је извоз папируса прекинут, кажу древни аутори, Пергамон је усавршио писање на посебно обрађеној животињској кожи. Материјал је добио име града, пергамена на латинском, пергамент на енглеском. Колико год прича била украшена, реч је стварна и данас је ваша.

Библиотека се налазила поред светилишта Атине, и можете прошетати кроз њене темеље. Потражите редове рупа и ниша у сачуваном зиду, које су можда имале усидрене дрвене полице. Књиге су такође имале драматичан крај. Плутарх бележи тврдњу да је Марко Антоније поклонио целу колекцију Клеопатри, као поклон за обнављање александријске библиотеке. Тачно или не, прича показује колико су ови свици вредели. Читава краљевства су се ласкала једно другом књигама.

Сада пронађите позориште и полако му се приближите. Усечена у падину брда испод тераса, спушта се под углом који делује ближе литици него степеништу, са седиштима за око десет хиљада људи. То је једно од најстрмијих позоришта која су сачувана из античког света. Пажљиво се спуштајте ако покушате да се попнете степеницама, држећи се за ограду где је има. Са сцене далеко испод, горњи редови као да висе у ваздуху. Свако седиште, чак и највише, пружало је потпун поглед на равницу.

На једној тераси налазио се Велики Пергамски олтар, изграђен у другом веку пре нове ере и обавијен мермерним фризом богова који се боре са дивовима, исклесаним покретом и насиљем који и даље запањују посетиоце. Овде нећете видети фриз. Немачки инжењер Карл Хуман је почео да га ископава 1878. године, а скулптуре су отишле у Берлин, где је музеј на крају добио име по њима. На самом брду, остао је широки степенасти темељ олтара, а поред њега расте бор. Станите на платформу и остатак поново изградите у свом уму.

Бели стубови који крунишу врх припадају Трајановом храму, додатом када је Рим владао овде, и посвећеном царевима који су обожавани као богови. Стоји на огромној вештачкој тераси коју држе сводне одаје, инжењерско дело импресивно као и мермер изнад њега. Археолози су поново подигли део колонаде у двадесетом веку. Са његове платформе пружа се најбољи поглед на акропољ, са позориштем које се спушта пред вашим ногама.

Рим је све ово стекао без битке. Године 133. пре нове ере, последњи краљ, Атал Трећи, умро је без наследника и оставио цело своје краљевство Риму у свом тестаменту. Завештање је задивило савременике, а историчари и даље расправљају о његовим мотивима. Краљевство је постало римска провинција Азије, а Пергамон је вековима остао богат провинцијски град. Мало је царстава које је икада променило власника папирологијом. Ово јесте.

Пергамски најпознатији син дошао је касније. Гален, рођен овде 129. године нове ере, постао је најутицајнији лекар антике, лекар гладијатора у свом родном граду, а касније и царева у Риму. Његови списи су доминирали европском и блискоисточном медицином више од хиљаду година. Обучавао се у Асклепиону, исцелитељском светилишту на равници испод, где је лечење комбиновало купке, одмор, вежбање и тумачење снова. Његове остатке са колонадом можете посетити одвојено након што се спустите.

Врх брда је имао проблем са водом, а решење и даље задивљује инжењере. Хеленистички градитељи су водили цевовод од планина много километара северно, а његов последњи део је функционисао као сифон под притиском, терајући воду до тврђаве кроз запечаћене цеви. Није било пумпи, само гравитација и притисак, управљани математиком из другог века пре нове ере. Док ходате, запамтите да су свака фонтана, купатило и башта овде горе ишли дуж те скривене линије.

Године 2014, УНЕСКО је додао Пергамон и његов слојевити пејзаж на листу светске баштине. Слојеви се лако читају одавде. Испод акропоља налази се Црвена дворана, огроман храмовни комплекс од цигле из римског доба, касније претворен у цркву. Османски минарети се уздижу међу модерним крововима Бергаме. Жичара клизи уз падину којом сте се можда попели. Двадесет два века града, наслагана на једном погледу.

Пронађите тихи блок мермера и седите тренутак пре него што кренете. Ветар овде горе никада заиста не престаје. Прелазио је преко овог гребена када је библиотека била пуна, када се олтар димио, када је последњи краљ потписао свој чудни тестамент. Доле, трактори се крећу равницом, а град наставља своје поподне. Краљевства се испостављају привремена. Висина, светлост и ветар били су стална колекција све време.