Исак-пашина палата

Ветар стиже пре него што стигнете до капије. На овој тераси нема ничега што би је сломило, и носи фину прашину која вам се таложи на уснама за неколико минута. Ставите руку на камен. Поподне је топло, готово вруће и благо храпаво - жуто-смеђа вулканска стена вађена у близини. Унутар соба ветар мења висину тона док се креће кроз празне отворе прозора. Тај звук је већина онога што ћете овде чути.

Палата се налази на каменој тераси изнад равнице Догубајазит, на око 2.000 метара. Погледајте са ивице. Равница се протеже равна и бледа до хоризонта, пресечена путем који води на исток ка иранској граници. Тај пут је тачка. Ова зграда је постављена тамо где је могла да надгледа пут каравана, а ко год је држао ову терасу могао је да опорезује или блокира све што се креће дуж ње.

Датирање није тако уредно као што сугеришу водичи. Натпис унутар харемског дела носи датум 1784. године, што утврђује завршетак тог дела. Генерално се сматра да су радови почели око век раније. Дакле, комплекс кроз који пролазите је састављан генерацијама, а не грађен по једном плану, а разлике у каменом зидању између делова су једна од занимљивијих ствари на које треба обратити пажњу.

Није га изградио османски султан. Градитељи су били Чилдироглу, локална династија која је управљала овим пограничним округом на источној ивици царства. Удаљеност од престонице давала је породицама попут ове значајну независност. Палата ове величине, овако далеко од Истанбула, говори о томе ко је заиста управљао границом. Имајте на уму да има џамију, гробницу, тамнице, кухиње и утврђени зид. Ово је мала влада, а не сеоска кућа.

Станите испред главног портала пре него што уђете. Камен око врата је прекривен резбареним рељефом - цвећем, геометријским тракама, розетама - а изнад отвора површина се ломи у слојеве малих шупљих ниша наслаганих попут саћа. Тај елемент долази из исламске архитектуре даље на истоку. На другим местима у комплексу наћи ћете детаље које научници повезују са селџучким, османским, грузијским, јерменским и персијским грађевинским традицијама. Мешавина је локални потпис.

Кроз капију се улази у прво двориште, јавно. Из њега су се отварале сервисне зграде, штале, складишта и стражарнице. Саобраћај који је имао посла са гувернером долазио је довде и обично не даље. Размере су великодушне, а површине једноставне. Упоредите једноставно зидање овде са резбареним радовима на вратима кроз која сте управо прошли. Редослед је намерно распоређен: прво оставите утисак на прагу, а затим се бавите послом.

Друга капија води у приватно двориште, а резбарија се поново појачава. Са једне стране стоји џамија, са куполом и резбареном молитвеном нишом унутра. Поред ње је гробница под конусним каменим кровом, облик који се протеже кроз селџучке и раније анадолске грађевине. Унутрашњост џамије вреди неколико минута које су јој потребне. Светлост долази високо, а резбарене траке око тамбура куполе су још увек оштре.

Иза тога се налази харем, што значи приватне породичне просторије. Собе се отварају на двориште у уском распореду, свака са каменим камином уграђеним у зид. Пребројте камине док пролазите и добићете представу о томе колико је домаћинстава овде живело. Зиме на овој висоравни су оштре. Грејање није био луксуз, а градитељи су га од самог почетка очигледно третирали као проблем дизајна.

Палата се често описује као да је имала систем централног грејања, са топлим ваздухом који се проводио испод подова и кроз канале у зидовима. Схватите то као јаку локалну традицију, а не као устаљену чињеницу. Оно што није сумњиво јесте да су зидови дебели, отвори прозора скромни, а собе су распоређене тако да задржавају топлоту. Вода је такође довођена споља, а испод подова постоји систем за одводњавање.

Још једна прича се везује за врата. Предање каже да је палата некада имала позлаћена врата и да су уклоњена и однета у Русију током једног од ратова који су захватили ову границу у деветнаестом веку. Верзије приче смештају их у музејску колекцију тамо. Локално се понавља са самопоуздањем и можда је истина, али третирајте је као традицију. Сама врата сада стоје отворена ка небу на неколико места.

Приметићете нешто модерно. Током рестаурације, заштитна кровна конструкција је постављена преко делова комплекса, од метала и стакла. Мишљења о томе су снажна и углавном негативна међу архитектама, и можете одлучити где ћете стајати. Практични аргумент је, међутим, стваран. Снег и отопљена вода су сваке зиме улазили у зидове, а ненакривена рушевина на овој висоравни нема неодређену будућност.

Погледајте уз падину иза палате пре него што кренете. На стени изнад налазе се остаци старијег насеља - цитадела, џамија изграђена много пре палате и одаје усечене у стену испод. Једна од тих усечених одаја приписује се урартском периоду, што би људе сместило на ову стену више од две хиљаде година пре него што је палата изграђена. Успон је кратак, али је тло растресито.

Затим се окрените ка северу. По ведром дану, веома велики бели конус стоји изнад равнице у том правцу и доминира свим осталим што је на видику. Већину дана се крије у измаглици или облацима, па ако је видљив, зауставите се и погледајте. Иза вас празни прозори стално производе тај тихи звук на ветру. Сачекајте минут овде на ивици терасе пре него што се вратите доле.