Музеј Анталије

Врата се затварају за вама и бука пута нестаје. Хладан, сув ваздух замењује врућину. Ваши кораци се враћају ка вама са углачаних подова и високих плафона. Светлост је ниска и усмерена, тако да се мермер истиче, а зидови падају у сенку. Осећа се слаб мирис камене прашине и течности за чишћење. Испред вас, ред фигура виших од вас чека са обе стране дугачког ходника.

Ово је археолошки музеј за целу регију Анталије и чува оно што је ископано дуж ове обале, а не предмете донете однекуд. То му даје посебну снагу. Готово све овде је изашло из земље у року од неколико сати од места где стојите. Зграда се налази на западној страни града, близу пута Конјаалти, са трамвајском станицом директно испред и морем на краткој пешачкој удаљености низбрдо.

Почните у дворани богова и царева. Већина ових статуа потиче из Перге, древног града на равници источно од Анталије, где су монументални комплекс купатила и позориште произвели изузетну количину скулптура. То су римска дела, многа од њих копије или верзије старијих грчких оригинала. Ходајте између њих полако. Драперија је резбарена тако да набори падају другачије на сваку фигуру, а мермер је глатко полиран по кожи.

Једна статуа овде има необичну скорашњу историју. Велика фигура Херакла, приказана како се ослања на своју палицу и изгледа исцрпљено, пронађена је у два дела. Доња половина је пронађена током ископавања у Пергу. Горња половина је напустила земљу и завршила у музејској колекцији у Сједињеним Државама. Након дуге правне и дипломатске расправе, горњи део је враћен у Турску 2011. године и спојен са дном. Спој је видљив.

Собе саркофага су друга атракција. Римски камени ковчези су били исклесани са сценама у високом рељефу, а неколико овде приказује Хераклове напоре како трче по странама попут панела у стрипу. Потражите лава, бика и вепра. Други саркофази користе тешке резбарене венце са малим главама и фигурама између њих. Поклопци су били обликовани као кровови или као каучи са мртвима који леже на врху.

Потражите статуе жене по имену Планција Магна. Била је богата грађанка Перге у другом веку која је платила велику обнову градске капије, а натписи бележе њене јавне функције тамо. Њена породица је поставила њене статуе, а она је поставила статуе својих рођака и царске породице. Ретко је моћи да се име, лице и грађевински пројекат повежу са истој особи.

Још једна фигура је лако пропустити и вреди је пронаћи - плесачица исклесана од две боје мермера. Тело је од једног камена, а одећа од другог, кројена и прилагођена тако да одећа изгледа као да је од другачије тканине од коже. Вајари су користили ову технику да имитирају обојену тканину. Њене руке и глава су рестауриране или недостају, али обрт тела се и даље јасно чита. И она је дошла из Перге.

Раније галерије покривају много дужи временски период. Камени алати, кости и једноставни предмети потичу из пећина у планинама иза Анталије, укључујући Караин, које су људи насељавали током огромног периода. Ове собе су мирније и мање фотографисане од дворана са статуама. Оне су подсетник да је ова обала била насељена десетинама хиљада година пре него што је неко изградио храм или исклесао бога.

Новчићи и ситни налази испуњавају неколико предмета. Регион је вековима производио сопствени новац, а музеј је био укључен у неке познате случајеве проналажења, укључујући велику оставу древних сребрних новчића пронађених у близини Елмали, који су прокријумчарени у иностранство, а касније враћени у Турску 1990-их. Ако волите мале предмете, успорајте у овим собама — накит, стакло и бронза привлаче пажњу више него велики мермер.

Даље се налазе византијске и хришћанске собе са иконама и црквеним предметима. Међу њима музеј приказује материјал повезан са Светим Николом, епископом Мире из четвртог века дуж исте ове обале, чија је црква у Демреу једно од главних места ходочашћа у региону. Фрагменти костију повезани са њим чувају се овде у реликвијару. Вреди имати на уму везу између прометне музејске сале и те тихе цркве низ обалу.

Етнографски део покрива новије векове — тепихе и ћилиме, везену одећу, кућни алат, оружје и предмете из живота у региону из османског периода. За цео музеј, ако желите да га добро видите, потребно је око два сата. Ту су продавница и кафић, као и башта са још камених комада напољу. Правила фотографисања су истакнута на улазу. Трамвај олакшава комбиновање овога са шетњом старим градом.

Једна идеја вреди понети кроз ове галерије. Лако је замислити антички свет као обичан бели мермер. Није био. Статуе су биле обојене јаким бојама, зидови су били малтерисани и украшени, а подови су носили сцене направљене од хиљада ситних тесаних камења. Конзерватори широм Медитерана сада проналазе трагове пигмента на скулптурама које данас изгледају голо. Имајте то на уму док пролазите поред фигура у дугачком ходнику и пажљиво погледајте изложене мозаичне подове.

Пре него што кренете, вратите се у дворану богова и станите на један крај. Погледајте дуж реда. Свака од ових фигура стајала је напољу у граду на овој равници, на јаком сунцу, испред људи који су обављали своје дане. Сада су унутра, осветљене и обележене, неколико километара од места где су направљене. Када изађете напоље на врућину, ходаћете истим пејзажом из ког су дошле.