Музеј анадолских цивилизација

Гурајте врата и улична бука се губи иза вас. Ваздух унутра је хладан и сув, на начин на који дебеле камене собе остају хладне лети. Светлост долази из малих прозора постављених високо у куполама. Слеће у бледим мрљама на полираном поду. Чућете кораке, тихи мрмљај гласова и повремено кликтање камере. Застаните тренутак пре него што било шта погледате. Ова зграда је вековима продавала тканине и зачине пре него што је у њој била иједна музејска витрина.

Стојите унутар османског безистена - покривене пијачне хале изграђене за складиштење и трговину вредном робом. Изграђена је у петнаестом веку, на падини одмах испод замка. Поред ње стоји хан, гостионица у којој су трговци одседали са својим животињама. Ватра и занемаривање су на крају свели обе зграде на љуштуре. У раним годинама Турске Републике, држава је изабрала ове рушевине да смести древне колекције земље. Рестаураторски радови су се протезали деценијама.

План је једноставан када га једном упознате. Прошетајте спољним галеријама у кругу и крећете се напред кроз време. Ловци из каменог доба су први, затим пољопривредници, затим металопрерађивачи, па царства. Централна куполаста дворана садржи најтеже делове - резбарене камене плоче које су некада биле окренуте према зидовима хетитских градова. Ако имате ограничено време, прво направите круг и сачувајте централну дворану за крај. На тај начин скулптура стиже као завршетак, а не као прекид.

Неолитске кутије чувају материјал из Чаталхојука, пољопривредног града на равници Конја. Људи су тамо живели у кућама од блатњаве цигле, чврсто збијеним једна уз другу. Није било улица. Становници су се пењали преко кровова и спуштали у своје домове кроз рупу са мердевинама. Сахранавали су своје мртве испод подова сопствених кућа. Потражите малу седећу фигуру са ролнама меса и две животиње поред ње. Често је називају богињом мајком. Археолози се и даље расправљају о томе шта је мислила.

Једна зидна слика из истог града заслужује детаљнији поглед. Она приказује мрежу кутија, попут кућа гледаних одозго, са обликом изнад њих који се често тумачи као еруптирајућа планина. Неки истраживачи ово називају најранијом познатом мапом. Други кажу да су кутије једноставно образац, а планина је леопардова кожа. Нико не може то да реши. Станите испред њега и сами одлучите које вам читање делује убедљивије. У сваком случају, неко га је насликао на зиду пре око 9.000 година.

У собама из бронзаног доба потражите бронзане дискове са ажурним украсима из гробница у Алакахојуку. Јелени и бикови стоје унутар кругова пресечених шипкама, са малим прстеновима који су можда звецкали. Пронађени су у гробовима поред златних и сребрних предмета. Њихова тачна употреба је непозната. Увећане копије ових јелена сада стоје на споменицима широм Анкаре, што значи да сте можда већ прошли поред једног на путу овамо, а да га нисте препознали. Дизајн је постао један од стандардних симбола турске археологије.

Затим долази период који изненађује већину посетилаца. Пре отприлике 4.000 година, трговци из асирског града Асура водили су трговачку мрежу дубоко у Анадолији. Њихова главна база била је у Култепеу, близу модерног Кајсерија. Доносили су калај и фине тканине караваном магараца, а сребро и злато кући. Њихова слова су сачувана на глиненим плочицама. Неке од плочица су још увек запечаћене у глиненим ковертама, неотворене, са печатом пошиљаоца утиснутим споља.

Писма нису државна питања. Жале се на дугове, кашњење пошиљки и породичне свађе. Жене пишу мужевима који су предуго били одсутни. Трговци се свађају око каматних стопа. То су обични гласови људи који су живели пре него што је постојало Хетитско царство, сачувани зато што глина преживљава ватру боље него што папир преживљава било шта. Веома мало музеја вам дозвољава да стојите тако близу приватне преписке из другог миленијума пре нове ере.

Хетити су владали централном Анадолијом из Хатусе, североисточно одавде. У централној дворани наћи ћете лавове, сфинге и дугачке рељефне панеле исклесане у базалту и кречњаку. Краљеви се појављују у шиљатим ципелама и заобљеним капама. Богови стоје на леђима животиња. Неки делови потичу из Каркамиша, близу савремене сиријске границе. Пажљиво погледајте резбарију стопала и руку — вајари су користили плитке, сигурне резове, а површине и даље показују трагове њихових алата.

Након хетитског колапса, Фригијци су се уздигли у западној Анадолији. Њихов материјал овде долази углавном из Гордиона, где је огромна земљана хумка прекривала дрвену гробницу. Унутра су се налазиле бронзане чиније, котлови са додацима у облику глава и дрвени намештај украшен финим геометријским шарама. Хумка се често назива Мидином гробницом. У ствари, становник никада није са сигурношћу идентификован, а датум чини рођака вероватнијим него самог легендарног краља.

Последње галерије припадају Урартуу, краљевству са седиштем око језера Ван. Урартски металопрерађивачи правили су шлемове, штитове и појасеве прекривене редовима животиња и ратника. Доле, у старијим деловима зграде, посебан одељак садржи грчки, римски и византијски материјал пронађен у Анкари и околини. Ни сам углед музеја није мали. Године 1997. проглашен је Европским музејем године, награда која је ову преуређену пијачну халу ставила на веома кратку листу.

Када одете, зауставите се испред врата пре него што сиђете низ брдо. Погледајте зидине замка изнад крова. У њих су уграђени римски стубови и византијски блокови, које је поново користио ко год је требао камен. Затим погледајте доле на модерни град који се простире равницом. Све што сте управо видели направљено је на само неколико стотина километара од овог места. Удаљеност између најстаријег објекта унутра и саобраћаја испод вас је краћа него што се чини.