Кањон Кепрулу

Почните са звуком. Испод дрвећа се чује стални тихи звук реке испод — вода се брзо креће преко камења, никада не заустављајући се. Изнад ње, лети, цикаде одржавају суво електрично зујање које се диже и спушта. Ваздух мирише на смолу чемпреса и бора и на хладну воду. Станите у хлад близу ивице клисуре и осетићете како температура пада за неколико степени. Ова река је хладна чак и док се обала иза вас пржи.

Река је Кепручај. Спушта се са планина Таурус и усекла је дубок, узак канал кроз бледи кречњак. Погледајте преко ивице. Зидови се стрмо спуштају, а вода на дну је јаке плаво-зелене, готово вештачке боје. Та боја потиче од веома финих минералних честица које носи отопљена вода. Кањон се протеже много километара кроз планине. Само мали део је лако доступан, због чега остатак остаје тих.

Најстарија ствар овде је мост. Један камени лук извире од једног каменог зида до другог, високо изнад воде, и то је римски рад. То није рушевина. Аутомобили и минибусеви је и даље прелазе. Прошетајте до једног краја и погледајте како је лук састављен. Држи се сам захваљујући облику. Сваки камен притиска своје суседе, а цео терет путује око кривине и доле у темељну стену са обе стране.

Грци и Римљани су ову реку познавали под другим именом — Еуримедон. Појављује се у једној од познатијих епизода грчке историје. У петом веку пре нове ере, флота предвођена Атињанима победила је персијске снаге на ушћу ове реке, доле на обали далеко испод места где ви стојите. Борбе су се одиграле на води, а затим и на копну, истог дана. Река коју посматрате је иста та река, која тече кроз потпуно другачији предео овде горе у планинама.

Већина људи долази овде да уђе у ту воду. Рафтинг је главна активност на Кепручају, а стандардно путовање није екстремно. Постоје живахни делови и дуги мирни делови, а водичи обично дозвољавају људима да пливају у мирним деловима. Хладноћа је прави шок. Река се углавном напаја изворима и топљењем снега, тако да остаје хладна до августа. Људи вриште када уђу. Онда се навикну. Онда не желе да се пењу напоље.

Погледајте дрвеће на падинама. Многи од њих су медитерански чемпреси који дивље расту уместо да су засађени - високи, тамни, уски облици који стоје међу голим стенама. Национални парк штити једну од већих природних шума чемпреса у земљи. Дивљи чемпрес изгледа другачије од уредних гробљанских стабала које можда познајете са фотографија. Гране су грубље и мање правилне. Неки се нагињу над клисуром под угловима који делују немогуће за дрво те величине.

Сада погледајте горе. Високо изнад кањона, на висоравни у планинама, леже рушевине града званог Селге. Антички писци су га описали као планински град, тешко доступан, брањен колико својим пејзажом толико и зидинама. Људи тамо су гајили маслине и винову лозу на надморској висини где је то заиста тешко. Такође су сакупљали мирисну смолу са локалног дрвећа. Та смола је ношена до обале и продавана као тамјан и као лек.

Пут узбрдо је узак и спор, и вреди времена. Селге има позориште усечено у падину брда, са редовима седења још увек наслаганим уз падину, окренутим ка планинама уместо ка мору. Око места, стена је еродирала у стојеће стубове и пераја, бледе и обликоване ветром. Козе се пењу преко древног камења као да је падина. Неколико породица живи у селу поред рушевина, а деца се могу појавити поред вашег аутомобила продајући букете сушеног биља.

То село чува старији образац живота у овим планинама. Куће су изграђене од камена са дрвеним подовима. Животиње живе испод, а људи изнад. Зима је заиста хладна на овој висини, а снег понекад затвара пут. Корисно је запамтити то док плутате низ топлу реку у купаћим шорцевима. Ово је планински регион, а не приобални, и вода која вас је допирала почела је као снег на гребену негде изнад.

Постоји други стари мост даље узводно, на споредном потоку, на много мирнијем месту. Мањи је, такође лучни, такође још увек стоји изнад брзе воде. Ако је главни мост препун фотографа, питајте о њему. Шетња до њега пролази кроз борове и носи исти мирис хладне воде. Стари мостови у овом региону никада нису били декоративни. Били су једини начин за превоз робе и животиња преко клисура које се не могу прећи пешке.

Посматрајте воду тражећи кретање. Пастрмка живи у реци, а ресторани дуж пута су искрени о томе одакле риба долази. Водолази обрађују брзаке - мале тамне птице које ходају под водом против струје да би се храниле на дну. Изнад можете видети велике птице како круже без лепршања крилима. Зидови кањона се загревају на сунцу, топао ваздух се диже са њих, а птице се возе на том подизању колико год желе.

Пре него што кренете, пронађите место даље од пута где можете видети реку, а да не чујете мотор. Посматрајте једно парче брзе воде неко време. Тај звук је континуиран много дуже од свега што је овде изграђено - дуже од моста, дуже од града на висоравни изнад. Камени лук је скорашњи гост у поређењу. Удахните хладни ваздух који долази са воде, а затим се окрените и вратите се.