Плажа Изтузу

Изујте ципеле и осетите песак. Фин је и бледозлатне боје, чврсто збијен близу водене линије. Плажа се протеже од вас у дугој, светлој траци док не избледи у морску измаглицу. С једне стране, Медитеран стиже у спорим, равномерним таласима. С друге стране, само неколико стотина метара даље, зелена речна делта се простире равна и тиха, пуна трске и цвркута птица. Веома мало плажа вас истовремено ставља између слатке и слане воде. Ова вас ставља.

Изтузу је пешчани спруд. Протеже се око четири и по километра, затварајући делту реке Даљан од отвореног мора. Река се вијугаво спушта од језера Којџегиз кроз лавиринт канала обложен високом трском. Већина посетилаца долази малим чамцем, провлачећи се кроз тај лавиринт. Капетани управљају по сећању, јер сви зидови трске изгледају исто. Када чамац коначно исклизне из канала и плажа се отвори испред, цео чамац обично утихне.

Ово је такође једна од најважнијих плажа за корњаче на Медитерану. Морске корњаче главесте карете се овде гнезде сваког лета. Научници их називају Caretta caretta, а дуж ове обале мештани користе исто име. Женке главатих карета се ноћу извлаче на обалу, копају рупу задњим перајима и полажу десетине меких јаја. Затим покривају гнездо, враћају се у воду и нестају. Многе од њих су се излегле баш на овој плажи пре неколико деценија и инстинктивно се враћају у песак одакле су и почеле.

Око два месеца касније, младунци копају свој пут напоље, обично након мрака. Сваки је довољно мали да вам стане на длан. Трче ка најсветлијем хоризонту, што на природној плажи значи море. Вештачко светло их збуњује, а збуњени младунци угину. Зато се Изтузу затвара ноћу током сезоне гнежђења и зато зграде овде остају ниске и мрачне. Правила су намерно строга. Корњаче су овде биле прве.

Плажа је скоро све ово изгубила. Осамдесетих година прошлог века, инвеститори су планирали велики хотелски комплекс на пешчаном спруду. Заштитници природе у Турској и иностранству борили су се против пројекта. Најгласнији глас припадао је Џун Хаимоф, Енглескињи која се овде настанила у једноставној колиби на плажи. Мештани су је звали Каптан Џун - Капетан Џун. Писала је писма, регрутовала научнике и новинаре и одбијала да одустане. Кампања је привукла међународну пажњу, а притисак је уродио плодом.

Године 1988, Турска је прогласила регион Кејџегиз и Даљан посебном заштићеном зоном животне средине. Хотел никада није изграђен. Изтузу је остала плажа од песка, трске и корњача, а не од бетона. Групе за заштиту природе су је много пута од тада хвалиле, а често се наводи међу најбоље заштићеним плажама у Европи. Хаимоф је остатак свог дугог живота провела поред воде коју је помогла да се спасе, а њена стара колиба је сачувана као мали споменик кампањи.

Прошетајте према крајњем крају плаже, близу улаза са пута, и стићи ћете до центра за спасавање морских корњача. Ветеринари и волонтери лече корњаче повређене пропелерима бродова, удицама за пецање и прогутаном пластиком. Животиње које се опорављају одмарају се у хладовитим резервоарима, а посетиоци су добродошли да их погледају. Здраве корњаче се враћају у море, а неке носе сателитске ознаке како би истраживачи могли да прате њихова путовања преко Медитерана. Мала донација помаже да резервоари остану у функцији.

Док шетате, посматрајте сам песак. Дрвени колци и мали оквири налик кавезима означавају активна гнезда, свако од њих држи јаја дубоко у висини од површине. Дајте им простора. Сунцобрани су дозвољени само у означеним зонама удаљеним од воде, јер штап забијен на погрешно место може згњечити легло јаја. Трагови у јутарњем песку понекад показују где је женка изашла на обалу преко ноћи - две ребрасте линије, попут отиска тракторске гуме.

Иза плаже, делта наставља свој ужурбани живот. Чапље стоје залеђене у плићаку. Водомари севају између трске. Плави ракови јуре по коритима канала, а ципал таласа површину. Мешавина слатке и слане воде чини ово једним од најбогатијих мочвара на турској обали. Ако се возите чамцем назад према Даљану касно поподне, светлост обоји трску у златну боју и птице излазе да се хране.

Град Даљан је добио име по рибарским бранама – замкама налик оградама које хватају рибу која се креће између језера и мора. Људи пецају у овој води хиљадама година. Високо на литицама изнад реке, гробнице уклесане у стену гледају на бродове који пролазе. Припадале су Кауносу, древном граду чије рушевине и даље стоје у близини. Резбарене фасаде подсећају на мале храмове, са стубовима и забатима уклесаним директно у камен.

До Изтузуа можете стићи и путем, кривудавим путем кроз борову шуму из Даљана. Два краја плаже делују другачије. На крају пута налази се центар за спасавање и прометнији део лежаљки. Крај реке делује дивље, са динама, наплављеним дрветом и ушћем канала. Између њих се налазе дугачке деонице где можете ходати десет минута и никога не срести. Понесите воду, јер хлада нема много дуж средине пешчаног спруда.

Пливање је лако и отворено. Морско дно се благо спушта, вода је бистра, а таласи су обично меки. Почетком лета можете делити море са више живота него што очекујете, јер одрасле корњаче хране се и чекају у заливу одмах уз обалу. Видети једну површину да би удахнула - тамни оклоп, тупу главу, споро трептање - је тренутак који људи памте годинама.

Пре него што кренете, станите на водену линију и погледајте низ целу дужину пешчаног спруда. Овде скоро ништа није изграђено, и то одсуство је поента. Ова плажа изгледа тако како изгледа зато што су се људи свађали, писали писма и тврдоглаво бринули. Под вашим ногама, негде у топлом песку, следећа генерација главатих корњача можда већ чека мрак, спремна да ископа пут и потрчи ка таласима.