Кемералти базар

Затворите очи на три секунде и само слушајте. Метални млин за млевење вришти негде са ваше леве стране. Чаше за чај звецкају на послужавнику који се љуља. Продавац певушећи изговара цене, а пржена кафа пролази, праћена грилованим месом и сапуном. Изнад главе, тенде и лишће винове лозе филтрирају сунчеву светлост у мрље. Сада отворите очи. Ово је Кемералти, трговачко срце Измира, и тргује, расправља и једе у овим уличицама већ око четири стотине година.

Овде се крије тајна на видном месту. Главна артерија, улица Анафарталар, савија се у дугачком, глатком луку, а улице се готово никада случајно тако не криве. Лук прати обалу нестале луке. Бродови су некада били усидрени тамо где сада стоје продавнице. Од седамнаестог века па надаље, унутрашњи залив је постепено затрпан, а пијаца се ширила по новом земљишту. Док данас ходате том кривом, шетате старом водоводном линијом.

Кемералти је израстао у трговачки центар града тада познатог свету као Смирна, једне од великих лука Медитерана. Каравани су стизали из унутрашњости Анадолије и из Персије, натоварени свилом, памуком, сувим смоквама и сувим грожђем. Европски трговци су држали складишта близу воде. Роба се овде преносила између гонича камила и морских капетана. Базар је био спој између два света - караванских путева Азије и бродских путева Европе.

Да бисте осетили то доба, закорачите у Кизларагаси хан, каравансарај завршен 1744. године. Финансирао га је главни евнух османске палате у Истанбулу, један од најмоћнијих људи у царству. Трговци су спавали на спрату док су животиње и терет испуњавали двориште испод. Данас се у дворишту налазе кафићи, а аркаде продају накит, антиквитете и сувенире. Седите испод лукова уз турску кафу и пустите да камена геометрија говори.

Неколико корака даље уздиже се Хисар џамија, највећа у Измиру, основана у шеснаестом веку. Њено име значи тврђава, јер се у близини некада налазио замак који је чувао стару унутрашњу луку. Споља је пространа и мирна. Унутра је једна од најлепших градских соба, са осликаним декорацијама и детаљним дрворезбаријама. Носачи и трговци улазе да се моле између продаја. Посетиоци су добродошли ван времена за молитву. Обуците се скромно, изујте ципеле и не журите.

Сада пронађите улицу Хавра — назив значи Синагошка улица. После 1492. године, Јевреји протерани из Шпаније пронашли су уточиште у Османском царству, а многи су се населили у Смирни. Њихова заједница је овде изградила изванредан скуп синагога, које стоје готово од зида до зида, а неке датирају вековима уназад. Неколико их је обновљено и могу се посетити. Сама улица је бучна пијаца хране, на којој се продаје риба, зеленило и кисели краставчићи. Мало је места на свету која тако блиско преплићу свакодневну трговину и наслеђе.

Јело је пола разлога да дођете. Пробајте бојоз, густо, масно тесто сефардског порекла, сложено у слојеве и једено топло са тврдо куваним јајетом — класични измирски доручак. Пробајте кумру, препечени сендвич са кобасицом и сиром који локално становништво жестоко брани. Пржионице кафе мељу по наруџбини, а тезге са локмама прже слатке прстенове теста у кључалом уљу. Пратите редове локалних купаца. На овако старој пијаци, гомила тачно зна где су добре ствари.

На горњој ивици базара налази се нешто много старије - Агора Смирне, пијаца римског града. Земљотрес је уништио Смирну 178. године нове ере, а цар Марко Аурелије је помогао у финансирању обнове. Оно што је најбоље преживело је под земљом: дугачке сводне галерије са редовима лукова, хладне и тамне, где још увек тече древни водени канал. Стојећи тамо доле, схватате да овај крај непрекидно послује скоро две хиљаде година.

Назад у уличицама, приметите како се занати групишу, навика наслеђена од османских еснафа. Једна улица продаје венчанице, друга дугмад и конац, трећа злато, трећа зачине и орашасте плодове. Бакарци кују чекићем у једном углу, док продавнице обуће испуњавају цео блок. Ово није приређено за посетиоце — тако се пијаца сама организује. Ако вам нешто затреба на Земљи, неко у Кемералтију то вероватно продаје, а њихов комшија продаје исто јефтиније.

Посматрајте носиоце чаја. Крећу се кроз гомилу носећи послужавнике који се љуљају на три ланца, напуњене чашама у облику лале. Продавци наручују вичући низ улицу, а празне чаше чекају на вратима да их преузму. Хиљаде продавница раде на овом гориву. Ценкање је нормално за сувенире и злато, мање за храну. Прихватите чај ако вам га продавац понуди. Не кошта вас ништа, не обавезује вас ни на шта и пријатно успорава дан.

Не покушавајте да се савршено сналазите, јер је права атракција изгубити се овде. Користите два сидра. На крају окренутом ка мору налази се сат-кула на тргу Конак, изграђена 1901. године, симбол Измира. На горњем крају налази се Агора. Између њих се протежу наткривени пролази, дворишта и џамијска дворишта базара. Јутра радним данима су најмирнија. Петком око поднева испуњавају дворишта џамија, а многе продавнице се одмарају недељом.

Пре него што напустите уличице, застаните још једном под тендом и поново ослушните. Млин за млевење, послужавник, певушеће цене — звуци су надживели царства, пожаре и саму луку. Море се удаљило, али плима људи и даље долази сваког јутра. Придружили сте јој се данас, још један купац на старој воденој линији. Негде чаша чаја слеће на кућни праг. То тихо звецкање је право звоно Измира.