Сулејманија џамија

Ветар стиже први. На овом брду ваздух се стално креће и носи мирис мора са Златног рога испод. Галебови се окрећу преко зидова дворишта. У гробљанском врту се чује цвркут птица, а даље звук саобраћаја који се пење уз падину. У поређењу са џамијама доле поред трамвајске пруге, ово место је мирно. Студенти пролазе са књигама. Мачке спавају на топлом камену. Онда уђете унутра, а соба је огромна и веома тиха.

Ово је Сулејманија џамија, изграђена за султана Сулејмана између 1550. и 1557. године. Архитекта је био Синан, који је служио као главни царски архитекта око педесет година и радио на стотинама зграда. Имао је шездесетак година када је почео овде. Већ је много тога изградио. Ово је била наруџбина која га је поставила у центар царства, на највише видљиво брдо, за владара на врхунцу османске моћи.

Синан је пажљиво процењивао свој рад. Описао је једну рану џамију као свој шегртски рад, ову као свој калфа рад, а каснију џамију у Једрену као своје ремек-дело. То је његов сопствени извештај, записан касно у животу. Дакле, зграда у којој стојите није била, по његовом мишљењу, његова најбоља. Застаните на тренутак са том идејом. Мислио је да може боље, и са око седамдесет година је то урадио.

Погледајте горе. Централна купола се уздиже око педесет три метра изнад пода и простире се на отприлике двадесет седам метара. Две полукуполе проширују простор дуж једне осе, а мање куполе испуњавају стране. Пропорције су поента. Синан је решавао проблем који је поставила Света Софија хиљаду година раније - како изградити јединствени ентеријер - и желео је просторију која се може разумети једним погледом. Станите близу врата и можете све то одједном упијати.

Приметите колико светлости има и колико равномерно пада. Прозори су постављени у тракама дуж зидова, око основе куполе и у тимпанонским панелима. Нема тамног угла. Упоредите то са обојеним, шареним ентеријерима на другим местима у граду. Овде су зидови углавном једноставни, плочице су ограничене на подручје око молитвене нише, а витраж је концентрисан у неколико прозора. Уздржаност је дизајнерска одлука.

Синан је такође размишљао о звуку. Глинене посуде су уграђене у структуру близу куполе, отвори окренути ка просторији, како би апсорбовале одјек и носиле глас проповедника. Џамија је пројектована да се чује и види. Слушајте када није гужва. Глас са проповедаонице допире до задњег зида без појачања. Ово је био инжењеринг који је градитељ у шеснаестом веку могао да тестира само изградњом.

Ево детаља кога се људи сећају. Изнад главног улаза налази се мала комора. Ваздушне струје су биле пројектоване да увуку дим из уљаних лампи целе џамије у ту просторију, где се чађ сакупљала на зидовима. Чађ је стругана и коришћена за прављење мастила. Дакле, лампе које су осветљавале молитве такође су обезбеђивале материјал за писање рукописа. То је затворена петља измишљена четири стотине година пре него што је ико употребио ту фразу.

Погледајте молитвену нишу и зид око ње. Плочице су овде изнички рад из великог периода - бела основа, кобалтно плава, тиркизна и она дубока црвена боја печатног воска коју су изнички грнчари недавно савладали. Витраж поред нише направио је мајстор познат по надимку Пијани Ибрахим. Прозори су међу најлепшим сачуваним у било којој османској грађевини, а боје се потпуно мењају у зависности од тога где се сунце налази.

Напољу, четири минарета стоје на угловима дворишта, са десет балкона између њих. Традиционално објашњење је двоструко бројање: четири јер је Сулејман био четврти султан који је владао из Истанбула, десет јер је био десети у османској лози. Без обзира да ли је архитекта то намеравао или не, читање се понавља вековима. Изађите у двориште и сами пребројте балконе. Потребан је минут и чудно је задовољавајуће.

Џамија никада није била цео пројекат. Око ње је Синан поставио комплекс зграда: школе, медицински факултет, болницу, јавну кухињу која служи бесплатну храну, хамам, каравансарај и продавнице чије су закупнине све то плаћале. Неколико тих зграда је опстало дуж околних улица. У једној се сада налази библиотека, у другој ресторан познат по чорби од пасуља. Идеја је била да се створи самофинансирајуће насеље, а не споменик.

Уђите у башту иза џамије и наћи ћете две гробнице. Сулејман почива у већој, испод куполастог плафона пробијеног малим отворима. Његова жена Хурем Султан почива у мањој гробници поред њега. Почела је као заробљеница доведена у царско домаћинство и постала је његова законита супруга, што је прекинуло генерације османске праксе. То што је сахрањена у својој гробници, у овој башти, само по себи је било изјава.

Синан је такође сахрањен овде, у малој угаоној гробници на ивици комплекса, одмах изван зида. Скромна је - камени балдахин изнад мермерног обележја на углу улице. Сам ју је пројектовао. Након каријере градње за султане, поставио је своју гробницу на путу, поред канала за воду који је такође изградио. Већина посетилаца пролази поред ње без подизања погледа.

Пре него што кренете, прошетајте до терасе на северној страни. Златни рог се отвара доле, са мостовима, трајектима и брдима на другој обали. Сулејман је изабрао ово брдо како би град видео џамију са воде. Стојећи овде, добијате обрнути поглед — онај који су градитељи имали сваки дан седам година. Останите док не пређе трајект. Затим се вратите низ брдо на обичне улице.