Стари град Мардин

Касно поподневно светло обасјава камен и цела падина поприма боју меда. Степенице под вашим ногама су истрошене, глатко и благо удубљене у средини. Негде испод, почиње позив на молитву, и док још увек звони црквено звоно из друге улице. Осећа се мирис кафе са кардамомом и врелог камена који се хлади. Окрените се и тло се једноставно спушта, а месопотамска равница се протеже ка југу док не нестане у измаглици.

Мардин је изграђен на стрмој јужној страни једног брда, у дугим хоризонталним терасама. Улице се протежу преко падине, а не уз њу, а степенице и сводни пролази повезују један ниво са другим. Постоји правило иза распореда које људи овде и даље понављају - ниједна кућа не сме да заклања поглед на кућу иза ње. Без обзира да ли је икада записано или не, град га се придржава. Скоро сваки кров, тераса и прозор окренути су ка истој отвореној равници.

Грађевински материјал је меки локални кречњак. Лако се сече када је свеже ископан и стврдњава се након излагања ваздуху, због чега је толико овог града исклесано, а не само изграђено. Посматрајте оквире врата, оквире прозора и карнисе док шетате. Наћи ћете увијене колонете, розете, ланце геометријских чворова, траке од лишћа и натписе урезане арапским писмом. Камеорезбари и даље раде у Мардину, а у неким радионицама можете чути длета.

Ослушкујте језике око себе. У овим улицама можете чути турски, курдски и арапски у истом разговору, а на неколико места и туројо, модерни облик арамејског језика којим говоре сиријске хришћанске породице. Мардин је место где ове заједнице живе као комшије веома дуго. Продавнице носе имена на више писама. Када људи овде кажу да је град мешовити, мисле то као једноставан опис улице у којој су одрасли.

Упутите се ка Великој џамији, у средишту старог града. Њен ребрасти минарет је оријентир који можете пронаћи из скоро сваке улице, а његова купола се налази иза дворишта до ког се долази кроз уски улаз. Језгро зграде датира из средњег века када је династија Артукид владала овим регионом из Мардина. Седите у дворишту неколико минута. Хладније је неколико степени него на улици, а бука нагло опада.

Кратак успон доводи вас до Зинћирије медресе, верске школе коју је 1385. године завршио локални владар. Две ребрасте куполе уздижу се изнад дворишта са базеном, а украшени портал уоквирује улаз. Попните се на кровну терасу. Ово је једно од најбољих места у Мардину за разумевање града — видите кров изнад крова како се спушта низ брдо, затим равну равницу иза, са каменом тврђаве директно иза вас.

На западној ивици града налази се још једна школа, Касимије медресе, завршена у петнаестом веку. У њеном дворишту се налази дугачак, уски водени канал који тече од малог базена, шири се у базен и завршава се. Водичи овде је објашњавају као слику људског живота — извора, раста и краја. Зграда се налази мало одвојено од града, тако да је поглед са њене терасе непрекидан, а камен снажно светли при заласку сунца.

Пронађите пут до Цркве четрдесет мученика, скривене иза обичног зида у стамбеној улици. Припада Сиријској православној цркви, древној хришћанској цркви која се још увек моли на арамејском језику. Резбарена врата и унутрашње завесе, сребрне лампе и осликани панели вреде потраге. Име је добила по четрдесет хришћанских војника који се памте као мученици. Овде се одржавају службе, зато уђите тихо и пратите шта год вам домар каже.

Сада потражите абрару. То је локална реч за сводни пролаз који се протеже испод куће, повезујући две улице. Мрачне су, хладне, понекад само до ширине рамена, и обично се отварају на сунчеву светлост на потпуно другом нивоу града. Деца их користе као пречице. Прођите кроз једну полако. Промена температуре, звука и светлости између једног и другог краја једна је од најјачих физичких сензација које Мардин нуди.

Ево једног практичног детаља који изненађује посетиоце. Многе од ових уличица су преуске и превише степенасте за било које возило, па град и даље користи магарце за сакупљање смећа и ношење грађевинског материјала. Носе нумерисане ознаке и раде на рути. Ако чујете копита иза себе на каменим степеницама, притисните се уз зид и пустите их да прођу. То није туристичка поставка; то је једноставно једина метода која функционише на овом нагибу.

Дајте пијацама сат времена. Бакарци кују послужавнике и лонце у отвореним радионицама, а звук се шири низ улицу пре него што их видите. Сребрњари праве филигран, технику увијања фине сребрне жице у отворене шаре, коју овај регион производи генерацијама. Такође ћете пронаћи сапун направљен од уља цеђеног из семена дивљег дрвета теребинт, који се продаје у грубим зеленим блоковима. Купите један и ваша торба ће мирисати на њега до краја путовања.

Завршите дан на било којој тераси окренутој ка југу. Равница се претвара из жуте у сиво-плаву, светла се пале у селима далеко на равници, а температура пада довољно да ћете пожелети јакну. Иза вас се град уздиже у мраку. Доле, земља се протеже према Сирији без иједног брда на путу. Веома мало места вам дозвољава да стојите на степеништу у пијачном граду и видите тако далеко. Останите док светлост не нестане.