Музеј Мевлана

На улазу ће вам бити дате танке навлаке за ципеле. Обујте их и прођите кроз њих. Под испод вас се мења из камена у тепих, а звук дворишта одмах нестаје. У ваздуху се осећа благи мирис ружине водице и старе вуне. Људи се овде крећу полако, раме уз раме, многи са длановима отвореним у молитви. Неки су посетиоци. Многи нису. Застаните мирно неколико секунди пре него што уђете дубље.

Напољу, изнад крова, уздиже се жлебљена купола у дубоко тиркизној боји. Мештани је зову Зелена купола. Плочице хватају светлост из даљине, и то је облик који људи у Конији користе када дају упутства. Испод ње лежи гробница научника и песника из тринаестог века чије је име на турском Мевлана, што значи наш господар. Другде у свету се обично зове Руми, и он је један од најчитанијих песника у преводу данас.

Његово пуно име је било Џалал ад-Дин. Његова породица је дошла из источног персијског света и преселила се на запад, на крају се настанивши овде док су селџучки султани владали из овог града. Конја је тада била престоница султаната који је контролисао велики део Анадолије. Његов отац је био поштовани проповедник, а султан је породици поклонио ружичњак на овом месту. Отац је сахрањен у том врту. Син је сахрањен поред њега након његове смрти 1273. године. Све око вас је израстало из та два гроба.

Већи део свог одраслог живота Руми је био конвенционални учитељ верског права. Студенти су долазили да га слушају на предавањима. Затим, у касним тридесетим, у Конју је стигао лутајући дервиш по имену Шамс из Тебриза. Њих двојица су месецима разговарали. Румијеви ученици су негодовали због тога. Шамс је отишао, вратио се, а затим заувек нестао под околностима које нико никада није утврдио. Оно што је сигурно јесте да је Руми из тог пријатељства проистекао из пишући поезију и није престао.

Резултат испуњава шест томова римованих двостиха познатих као Маснави, плус хиљаде краћих песама. Компоновао је на персијском, књижевном језику тог региона. Већину је диктирао наглас док је ходао, а писари су то записали. Неки од најстаријих сачуваних рукописа налазе се у стакленим витринама у овим собама. Рукопис је ситан и равномеран. Погледајте маргине — декорацију су додавали различити људи, понекад много након што су речи записане.

Након његове смрти, његови следбеници су се организовали у Мевлевијски ред, једно од многих суфијских братстава. Суфи значи мистична традиција у исламу, која директно искуство божанског ставља испред само закона. Мевлеви су постали познати у иностранству по својој церемонији окретања, семи. Онај ко окреће држи десни длан нагоре, а леви длан надоле. Идеја је једноставна. Оно што се прими одозго преноси се на земљу, а тело служи само као канал.

Висока капа од камиље длаке која се носи на церемонији представља надгробни споменик. Бела сукња представља покров. Црни плашт који се спушта на почетку представља гроб, остављен иза себе. Када ово знате, церемонија се мање чита као представа, а више као проба за умирање. Турске дервишке ложе су законом затворене 1925. године, у раним годинама Републике. Ова је поново отворена следеће године као музеј, што је и начин на који су зграде опстале.

Прошетајте кроз гробницу. Испод куполе стоје редови камених кенотафа, сваки прекривен тешком везеном тканином. Резбарени турбани налазе се на врху многих од њих. Величина и облик турбана указивали су на ранг човека испод. Румијево сопствено почивалиште налази се иза сребрног паравана са фином решетком. Предање каже да је ковчег његовог оца био постављен усправно, а не положен равно. Схватите то као предање, а не као документовану чињеницу.

Већа дворана поред гробнице изграђена је касније, под османском влашћу, као место за сему. Мала џамија се придружује њој. Колекција у овим собама укључује молитвене простирке, илуминиране рукописе, музичке инструменте и реликвије чуване у финим металним посудама. Потражите трску флауту, неј. Исечена је из једног комада трске. Уводни стихови Румијеве дугачке песме описују такву трску која плаче за трском из које је узета.

Око дворишта протеже се низ малих куполастих соба. То су биле ћелије у којима су живели дервиши. Неколико њих сада држи фигуре које приказују свакодневну рутину - преписивање рукописа, молитву, припрему хране. Нови чланови реда нису почињали са музиком или струјањем. Почињали су у кухињи, а период обуке трајао је 1001 дан. Већи део тога се одвијао на обичне кућне послове. Тек након тога је почела обука за церемонију. Стрпљење се третирало као прва вештина, а не последња.

Руми је умро 17. децембра 1273. Његови следбеници су ту ноћ назвали Шеб-и Арус, брачна ноћ, јер су његову смрт схватили као поновни сусрет, а не као губитак. Церемоније се и даље одржавају у Конији сваког децембра како би се обележио датум. Ако дођете те недеље, град се пуни, хотели су резервисани, а ред испред ових врата се протеже низ улицу. У другим доба године јутра овде су изненађујуће тиха.

Вратите се у двориште када завршите. Ту је фонтана са текућом водом и обично гомила голубова на плочнику. Поново погледајте куполу, затим људе око себе — неки фотографишу, неки се моле, неки једноставно седе на ниском зиду. Та мешавина се овде задржава веома дуго. Одвојите минут на камену пре него што поново почне бука са улице.